Увод у синтетичке органске пигменте

Синтетички органски пигменти, произведени као нуспроизвод дестилације катрана угља, резултат су прогресивне органске хемије у другој половини 19. века, праћене даљим развојем и новим проналасцима у 20. веку. У индустријској производњи, синтетичке боје су супериорније и замењују старе природне боје, али су релативно отпорне на светлост и неприкладне за дуготрајне слике.
У индустријској производњи, синтетичке боје су супериорније и замењују старе природне боје, али су релативно отпорне на светлост и неприкладне за дуготрајне слике. ПЕРКИНОВА виолета је била прва таква боја (1856), а уследиле су многе друге. До 1950-их, само три органске боје, ализарин гримиз, фталоцијанин и фталоцијанин зелена, одобрене су за трајно фарбање. Боје за екстракцију катрана и анилинске боје су обично коришћени пигменти. Од тада су многи синтетички пигменти коришћени за трајно фарбање.